Милавићи

Село у општини Билећа. Налази се на 470-520 м н. в., површине 2,98 км², удаљено око 35 км од општинског центра. Припада мјесној заједници Дивин. Разбијеног је типа. Смјештено је на јужној страни Дабарског поља, недалеко од понора Пониква, гдје понире ријека Вријека.

Према предању, извјесни Миловић из Србије, који је као изасланик отишао са мостарским бегом Вучијаковићем у Цариград, прешао је на ислам. Од херцеговачког паше добио је ово село, које је по њему и названо.

На локалитету Градина откривени су остаци градине из бронзаног или гвозденог доба. Уз православно гробље, на локалитету Црквина, сачувана је средњовјековна некропола, са евидентирана 352 стећка. На једном од стећака у облику сандука исклесан је натпис на све четири стране. Записано је да под стећком почива Богдан Хатељевић, који је погинуо служећи свог господара војводу Радича Санковића. На сјеверном рубу Дабарског поља постоји село Хатељи, за које локално становништво и неки историографи сматрају да га је основао Богдан Хатељевић.

На локалитету Црквина 2019. почела су нова археолошка истраживања, која су била активна и 2024. године. Откопан је значајан број утонулих споменика, тако да на основу ових истраживања некропола има око 400 стећака, али број није коначан. Откривени су и темељи цркве, крстионица, минђуше, појас, дугмад и други средњовјековни предмети.

Милавићи и Кљенци су 1879. пописани заједно, а имали су 28 домаћинстава и 172 становника (88 муслимана и 84 православца); 1910. – 263 становника; 1948. Милавићи, као засебно село 117; 1961. – 129; 1991. – 72 (64 Срба и осам Муслимана); 2013. – 15 домаћинстава и 32 становника (Срби). Према подацима са терена, 2024. у селу је било осам домаћинстава и 16 становника.

Породице Вујовић, Попадић славе Никољдан; Кашиковић – Ђурђевдан. Донедавно је у Милавићима живјела и породица Бајат (крсна слава Аранђеловдан), која сада само повремено борави у селу.

Према предању, Бајати су се око 1846. доселили из села Жрвањ (општина Љубиње) у село Кљенци, а 1920. у Милавиће. Кашиковићи, старином са подручја Риђани (Црна Гора), дошли су око

1770. из Врањске. Попадићи су из билећког села Тодорићи, те су 1836. дошли у Хатеље, а потом у Милавиће. На локалитету Главица, гдје су данас куће Попадића, некада су живјели Мићановићи и Носи, који су изумрли од куге, која је често харала Дабром, нарочито 1813-1815. године. У селу су постојала и домаћинства породица Стевановић (потичу из невесињског села Лукавац) и Драганић (из бањанског села Петровићи). До 1991. живјеле су и муслиманске (бошњачке) породице: Габела (воде поријекло од Кашиковића) и Хабота (дошли су из Херцег Новог).

Након покоља над српским живљем у јуну 1941, које су починиле усташе у селу До и у Берковићима и усташе из гатачког села Фазлагића Кула у околини овог села, крајем августа припадници ЈВО бацили су из освете око 420 муслимана из Дабра и околине у јаму Чавкарица изнад Берковића. Међу њима су страдали и чланови породица Габела и Хабота из села Милавићи.

Православни становници Милавића, изузев једног домаћинства, били су присталице НОП-а.

Становништво се углавном бави пољопривредом. Основна школа била је у кући Кашиковића до 1943, а послије су ђаци похађали наставу у оближњем селу Струпићи и касније у Берковићима. У атару постоје православно и три муслиманска гробља. Најближа црква је у Хатељима. Село је електрифицирано 1968. године. Са извора Вријеке 2001. спроведен је водовод у Милавиће. Сеоски пут је макадамски.

Приредили: Билећа – историја и занимљивости

Извор:

1. Енциклопедија Републике Српске, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бања Лука 2024.

Радмило Пекић – Милавићи.

Фотографије: Global Digital Heritage