Грабовица – мјесто прве фудбалске утакмице у Билећи

Када је Марадона са „малим“ Наполијем ’87 освојио Скудето, владала је толика еуфорија у граду да су чак и на гробљима осванули графити: „Не знате шта пропуштате!“ Данас сви знамо за Марадону, „Божју руку ’86“ и остале појединости у вези њега, али не и о фудбалском клубу „Херцеговац“.Прво котрљање фудбалске лопте у нашој општини забиљежено је прије Великог рата. На фотографији се налази Лука Стијачић – Брада, описан као први фудбалер Билеће, 05.02.1914. године.

Прво игралиште у Билећи направљено је у Масленом долу – Грабовице 1929. године, а у Логору у Петровом долу нешто раније.Први аматерски фудбал играо се, помало и невјешто, у периоду 1925-1932. године на Масленом долу, док се први професионални фудбал играо на Петровом долу („Долина суза“) у Логору. Извори наводе да је „официрски тим“ играо изузетно квалитетан фудбал. „Стадион“ је послије био на Малом Талуму, војном терену изнад градског гробља, у близини мјеста које данас знамо као „Стрелиште“. На старој фотографији из 1939. године видимо тренинг играча на поменутом терену.

У периоду 1932-1935. године у Билећи су основани фудбалски тимови: Грађански, са ужег подручја града (од Цркве до Суда), Балкан (од цркве до Логора), и Плужине (од Суда до пилане). Игралиште Грађанског било је у парку, Балкана на Малом Талуму, а Плужина иза пилане.

ФК „Херцеговац“ најстарији је спортски колектив у нашој општини. Оснивачка скупштина „Хеа“ (ЈСК Херцеговац) одржана је 15. јуна 1937. године, у гостионици „Вардар“ власништва Марка Ивковића. Скупштини је присуствовало педесетак грађана, а први предсједник клуба био је Владимир Кокољ. Тим Херцеговца одиграо је своју прву утакмицу у Масленом долу, давне 1935. године.

Од краја II свјетског рата клуб дјелује као фискултурно друштво „Миро Попара“ (Попара је био један од оснивача клуба), а 1950. године „Хео“ враћа старо име. Гњато биљежи да је „Хео“ прву мећународну утакмицу одиграо у Билећи, средином педесетих година прошлог вијека, а гост је био аустријски тим „Fisterfeld“ који је био на љетовању Дубровнику.Почетком одбрамбено-отаџбинског рата клуб извјесно вријеме престаје са радом, да би 1993. године учествовао у првом купу Републике Српске.

Приредили: Билећа – историја и занимљивости

Извор:

1. Бране Кокољ, Мојој Херцеговини. Свет књиге Београд, АМД систем Земун, 2019.

2. Војислав Гњато, Билећка трилогија. СПКД „Просвјета“ Билећа, Билећа 2011.

3. Завичајни клуб „Освит“, Билећа, чланци.

4. Монографија ФК Херцеговац 1935 – 2010