Грб Билеће

Сходно закону о локалној управи и самоуправи из 1998. године, обавеза свих градова и општина у Републици Српској била је да ураде свој грб и заставу. Билећа је међу првима то и урадила и одмах послије Бијељине добила своја знамења.Посао око израде грба и заставе Билеће почиње 14.08.1998. године, када је на позив предсједника Извршног одбора Скупштине општине Билећа, Вида Мишељића, а у вези договора око израде пројекта за споменик погинулим борцима билећког краја у отаџбинско одбрамбеном рату (1991-1995), дошао у Билећу професор ахитектонског факултета Спасоје Крунић, предсједник ИО града Београда.

Крунић је препоручио професора Драгомира Ацовића, тада главног хералда и предсједника „Српског хералдичког друштва“, као и члана Крунског савјета предстолонасљедника принца Александра ІІ Карађорђевића. Архитекта Крунић се обавезао да ће трошкови израде грба и заставе платити Извршни одбор града Београда, што је касније и испоштовано и плаћено у вриједности 3.000 КМ.

Извршни Одбор Скупштине општине Билећа остварио је, 31.08.1998. године, контакт са професором Ацовићем и договорен је долазак у Београд. Предсједник СО Билећа, Видо Мишељић, 24.09.1998. године, договорио је у Београду са професором Ацовићем шта треба да садржи грб и застава Билеће, водећи рачуна о Билећи кроз вјекове и Билећи данас.

Професор Ацовић је са својим сарадницима из Српског хералдичког друштва израдио билећка знамења и на VI сједници Скупштине Општине Билећа, одржаној 21.12.1998. године, дао појашњења и образложење о идејном рјешењу грба и заставе Општине и мјеста Билеће.

Професор Ацовић је нагласио, у свом образложењу, да се грб општине и мјеста Билећа користи у три нивоа односно величине, као основни, средњи и велики грб. Треба да се налази на порталу зграде општине, као и у кабинету начелника општине и предсједника скупштине, као и у другим општинским просторијама.

Блазон (опис) Основног грба гласи: на сребрном пољу из црвеног тробрега у подножју издиже се са краја на крај плави крст преко чијег средишта је суперпониран црвени штит са представом двоглавог сребрног орла у полету, златно оружаног и истих таквих језика и ногу.

Блазон Средњег грба гласи: на сребрном пољу из црвеног тробрега у подножју издиже се с краја на крај плави крст преко чијег средишта је суперпониран црвени штит са представом двоглавог сребрног орла у полету, златно оружаног и истих таквих језика и ногу.

Изнад штита је сребрна бедемска круна са три видљива мерлона (дио грудобрана између двије пушкарнице) а са обје стране штита по једна златна храстова грана златних плодова. Све је суперпонирано преко рунделе (кружна површина) раздељене сниженим пластичним резом, горе црним а доље сребрним, са двије таласасте плаве греде. Рундела је окружена плавом обострано златом оперваженим (уоквирен или оивиченим) прстеном исписаним златом Билећа.

Блазон Великог грба гласи: на сребрном пољу из црвеног тробрега на подножју издиже се са краја на крај плави крст преко чијег средишта је суперпониран црвени штит са представом двоглавог сребрног орла у полету златно оружаног и истих таквих језика и ногу. Изнад штита је сребрна бедемска круна са три видљива мерлона. Чувари су златни средњовјековним краљевским крунама крунисани тропрсти лавови, и то десни црвен са пет сребрних греда, златно оружан и истог таквог језика, а лијеви црвен оружан плаво и истог таквог језика. Оба чувара имају лијеву односно десну предњу ногу представљену као природну људску љевицу односно десницу, повијену у лакту, којом замахују сабљом златног балчака, с тим што је у десног држача рука оклопљена а у лијевог држача рука гола. Својом лављом десницом односно десницом сваки од лавова држи усправљено турнирско копље са кога се у поље вије златним ресама оперважен квадратни стег (застава), и то са десног копља стег Републике српске а са лијевог копља стег Билеће (на црвеном пољу два сребрна Грчка крста по вертикали и уз јарбол). Постамент образују природна брда између којих, а испод штита, су плави и сребрни таласи Билећког језера, стијене су са обје стране подржане црвеним кренелисаним (изупчане) кулама, а плава трака постављена златом која се вије у подножју носи златни натпис Билећа.

Образложење Основног грба је сљедеће: на црвеном тробријегу, који подсјећа на борбе и крвљу натопљени крас Херцеговине, почива плави крст Војводства Светога Саве, као симбол спасења кроз страдање и као знак хришћанске цивилизације. Штит са двоглавим орлом знак је српске државности „Царства од Немање остављеног“, заједнички знак припадања једној историјској судбини. Црвена, плава и бијела боја подсјећају на српске народне боје.

Образложење Средњег грба: грб је надвишен сребрном бедемском кулом и означава да је у питању територијални грб и заједница до 50.000 житеља. Рундела је црна до пола као знак жалости због страдања и душа изгубљених у херцеговачким јамама, док таласи у доњем дијелу подсјећају на воду Билећког језера и на воду као извор живота и спасења. Плодне гране храста су знак живота и обнавља се.

Образложење Великог грба:
основни грб надвишен сребрном круном као за средњи грб. Десни чувар грба подсјећа на Немањиће и миленијску припадност овог краја српској националној заједници, као и на чињеницу да је наша потоња хералдика и национална симбологија остала сачувана добрим дијелом захваљујући апокрифима насталим у овом крају. Оклопљена рука са мачем подсјећа на Раму. Лијеви чувар подсјећа на род Косача, херцега од Светог Саве, а гола рука са мачем на грб Хума и Приморја. Краљевска круна на главама лавова подсјећа на сугуби вијенац (дупла круна) заједничког краљевства Србије и Босне. Турнирска копља подсјећају на апокрифни грб Херцеговине, а стегови који се са њих вију припадају Републици Српској и Билећи. Билећки стег је парафраза стега који се налазио у челенци грба од Светог Саве.

Постамент подсјећа на брда билећког краса, њихову ниску вегетацију и на воде Билећког језера и на врело Требишњице. Двије црвене куле са мирлопнима подсјећају на вријеме када су овим крајевима господарили српски кнежеви Раденовићи (Павловићи).

Професор Ацовић је на крају рекао да се, у хералдичком смислу, у грбу не раде ни натписи ни бројеви, јер грб управо служи као њихова замјена, а ако се погледају стилизовани репови лавова на грбу они представљају годину 88, што је искључиво везано за Билећу и велику побједу, 27. августа (9. септембар) 1388. године, великог војводе Русага, Влатка Вуковића, над Турском војском.

Одлука о грбу и застави Билеће, као и одлука о употреби грба и заставе, усвојена је 21.12.1998. године на сједници СО Билећа.