Ћиро
О Ћиру су и писали и пјевали многи, али било је и других догађаја вриједних пажње у вези жељезнице и Билеће.
Жељезницу захвати процват. Њемачки трговци љекобиљем вршили су откуп биља по Херцеговини (нарочито Гацку), па су га преко Билеће транспортовали за Њемачку. На жељезничкој станици у Билећи бјеше запослено радника више него икад.
Сасвим обичан дан, у јутарњим сатима, прекину лудорија жељезничара Лутвије. Стакленог погледа, уз неразговјетне крикове, исписа бојом на фасади станице „Андрија магарац“. Док га колега Авдо смирује, Лутвија оном бојом испрска шефа станице Андрију по глави и одијелу. У наставку његових лудорија, видјеше да је враг однио шалу, када покуша да покрене воз кад му није вријеме. Због тога отправник возова Суљо свеза Лутвију, и са пар радника из болнице, поведоше га у Сарајево у лудницу.
Док се догађај озбиљно испитивао, и док су се претресали Лутвијини гени, начин исхране итд., жељезничар Хасан посвједочи да је Лутвија кришом узимао коријене биљке коју купују Швабе. Установише да се ради о биљци „равет“, љековитој за разне болести, ако се користи у нормалним количинама. Да би испитали случај, девет жељезничара (махом из Мале Куле) јави се добровољно да попије већу количину овог чаја. С обзиром да не примијетише ништа чудно у њиховим понашањима, послије два сата одоше својим кућама.
У вечерњим сатима пуче глас по Билећи да је Мала Кула полуђела. Сва се махала претворила у вриску и галаму, пјесму и плач, халабуку и лом. Окупи се народ, и у чуђењу, помаже жандармима у везању својих поманиталих суграђана. Ипак, двојица се отеше и синуше уз боровину према Баљцима.
У међувремену, Лувтија на путу кроз Коњиц, долази себи и објашњава своје понашање. Послије, након разговора са њим, шеф станице Андрија наређује да се вагони запечате са натписом „Пази, отров“ и знаком мртваче главе, а да телал по Билећи објаввљује да је трава опасна, и да се не смије користити без препоруке.
Изета „ухватише“ у Баљачкој страни попетог на дрво, како кукуриче као пијевац. На мајчине клетве и молбе да сиђе, Изет је све јаче клептао рукама као пијевац крилима, и кукурикао колико га грло носи.
